Politika: Unija zabrinuta za Bosnu, Muke Čiče i Pufte, Mladićevih dvojnika; Novosti: Ništa od novih izbora, Dinar nije spaslo 500 miliona evra ; Blic: Sramno ponašanje Lekarske komore, Dečak ukrao „fiću“ i poginuo
Beogradski dnevni listovi danas pišu o zabrinutosti EU za Bosnu, mukama dvojnika Ratka Mladića, srpksoj političkoj sceni, slabljenju dinara, stavu ministra zdravlja o Lekarskoj komori Srbije, tragediji u Smederevu, ...
Unija zabrinuta za Bosnu
Savet za primenu mira u Bosni i Hercegovini (PIK) izražava duboku zabrinutost u vezi sa tamošnjim političkim razvojem u periodu od prethodnog sastanka 25. i 26. juna. Posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 16. juna tamo je učinjen mali napredak u reformama, a etnička i subdržavna pitanja prevladala su u odnosu na posvećenost Evropskoj uniji. Tim rečima počinje Deklaracija PIK-a posle danas završenog dvodnevnog zasedanja u Briselu, koju je javnosti predstavio Miroslav Lajčak, visoki predstavnik EU i međunarodne zajednice u BiH.
- To mora prestati - rekao je Lajčak.
On je saopštio da PIK pozdravlja zajedničku izjavu predsednika stranaka SDA, SNSD i HDZ u BiH od 8. novembra i da „sa zadovoljstvom primećuje da odredbe sporazuma pružaju mogućnost da se brzo ostvare ciljevi i uslovi neophodni za promenu Kancelarije visokog međunarodnog predstavnika u Kancelariju specijalnog predstavnika EU".
Lajčak je potvrdio da je od Miroslava Dodika, premijera Republike Srpske i predsednika SNSD, dobio garancije da će Banjaluka u potpunosti sarađivati sa institucijama BiH. Ukoliko se sporazum koji su potpisale tri najveće partije u BiH pokaže kao dobra osnova za konsenzus o važnim državnim pitanjima, kao što su uređenje distrikta Brčko i raspodela imovine, onda će EU preći u narednu fazu saradnje sa BiH.
Lajčak nije izneo detalje o budućem prisustvu EU, ali je rekao da je o tome bilo reči na Savetu.
- Potrebno je pre svega postići politički kvalitet - objasnio je visoki predstavnik EU.
Pomenuvši 13. godišnjicu Dejtonskog sporazuma Lajčak je dodao da u BiH neće biti unilateralnog ukidanja entiteta, a ni otcepljenja. Brisel će pozdraviti svaku zajedničku inicijativu Sarajeva i Banjaluke, ali „Savet je zabrinut zbog učestalih pretnji ustavnom poretku u BiH, a posebno suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH ili postojanju Republike Srpske kao jednog od dva entiteta po Ustavu BiH".
U pozadini briselskog sastanka kojem je pored Dodika prisustvovao i Haris Silajdžić, predsedavajući Predsedništva BiH, ali ovde u svojstvu predsednika Stranke za BiH, sevale su varnice. Silajdžić je u izjavama za medije optuživao Dodika da je nastavljač politike Miloševića, poredio ga sa Hitlerom i ponovio optužbe za genocid.
„Miloševićev projekat ne sme biti odobren pod kišobranom Dejtonskog sporazuma", kazao je Silajdžić u izjavi medijima. Silajdžić je prethodno uoči sastanka, kako navode izvori, zamerio Lajčaku što mu je ukazao nedovoljno poštovanja kao predsedniku države.
Mladen Ivanić, predsednik PDP, ocenio je da su Silajdžićeve izjave kontraproduktivne, dok je Sulejman Tihić, predsednik SDA, rekao povodom PIK-a u Briselu „činjenica je da smo se pokazali u veoma lošem svetlu sa razlikama koje su se učinile veće nego što jesu". Dragan Čović, lider HDZ-a, kazao jeda je zabrinut, jer su predsednici partija BiH pokazali razlike u ključnim pitanjima.
Dodik nije izlazio u javnost i nije komentarisao Silajdžićeve izjave, ali on može biti zadovoljan svojim rejtingom u EU. Sa najmanjom zaduženošću po glavi stanovnika u regionu RS ima solidne ekonomske rezultate i perspektivu razvoja u BiH, što mu je dobra preporuka za razgovor u Briselu.
Savet je pozdravio ratifikaciju SSP-a u Parlamentu BiH, hapšenje Radovana Karadžića, kao i spremnost EU da preuzme značajniju ulogu u BiH posle zamene Kancelarije, ali prethodno je neophodno da se reše pitanja distrikta Brčko i raspodela vojne imovine. PIK je pozvao BiH da učestvuje u naporima da se uhapsi Ratko Mladić.
Muke Čiče i Pufte, Mladićevih dvojnika
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i koordinator Akcionog tima Rasim Ljajić izjavio je juče da snimak koji je emitovan na sajtu JUG-presa nije tajni snimak Ratka Mladića već druge osobe:
- Nije reč o Mladiću nego o čoveku iz Ripnja koji zaista liči na Mladića", rekao je Ljajić novinarima u „Sava centru". Prema njegovim rečima, informacije o kretanju te osobe stigle su od jedne strane obaveštajne službe, ali je proverom ustanovljeno da nije reč o haškom beguncu Ratku Mladiću. „Sada neki domaći profiteri pokušavaju da te snimke unovče", dodao je Ljajić.
Na internet-sajtu JUG-presa nepoznati čitalac postavio je fotografije snimljene iz automobila na kojima se navodno nalazi Ratko Mladić.
Prema dostupnim podacima, operativci Bezbednosno-informativne agencije (BIA) priveli su još 5. septembra ove godine na beogradskoj Trošarini Aleksandra Isailovića, iz Ripnja, verujući da hapse Mladića. Ispostavilo se da su se „zaleteli" jer dotični čovek nije bio taj koga traže.
Zbog velike sličnosti sa odbeglim ratnim komandantom bosanskih Srba, Aleksandru Isailoviću nije prvi put da mu stavljaju lisice.Hapsili su ga i pripadnici MUP-a Srbije i u proleće 2004. godine. I tada su ga posle provere pustili, uz promrmljano izvinjenje.
JUG-pres je internet-adresa regionalne informativne agencije nevladine organizacije Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije, na čiju adresu je nepoznati čitalac poslao ove fotografije tvrdeći da se na njima nalazi najtraženiji haški begunac Ratko Mladić. Članovi redakcije JUG-presa su se ogradili da nisu bili u prilici da izbliza osmotre pomenutog generala, ali pitali su se da li možda neko od onih koji ih čitaju jeste „pa će sasvim pouzdano znati da li je na fotografijama pomenuti general ili neko ko samo liči".
Da Aca Čiča, pedesetdevetogodišnjak, porodičan čovek, stvarno liči na najtraženijeg haškog optuženika potvrdili su za naš list i stanovnici Ripnja koji ga svakodnevno viđaju kako belim kombijem obavlja svoje svakodnevne prevozničke poslove.
U septembru ove godine, prilikom ulaska u tramvaj na beogradskoj Trošarini, u pravcu grada, sa leđa mu je prišla jedna osoba koja ga je povukla za ruku i za tren oka stavila mu lisice i ubacila ga u auto. Odvezen je ka Banjici u pratnji još tri limuzine. Za vreme pritvora Isailoviću je urađena DNK-a analiza krvi da bi se utvrdio identitet. Razgovor sa navodnim Mladićem su obavili momci u civilu, uglađeni i fini, raspitivali su se za biografiju i porodicu.
Kada su operativci Bezbednosno-informativne agencije utvrdili da Isailović nije osoba koju traže, odveli su ga na ručak u restoran koji se nalazi u okviru Sportskog centra „Banjica" u blizini poligona za obuku vozača. Tu su pozvali i lekara koji je pregledao Isailovića, a onda su ga smestili u auto i odvezli do njegove druge kuće u Đušinoj ulici na Dorćolu. Sve ovo je dovelo da Isailović, koga komšije u Ripnju zovu Aca Čiča, postane poznat i van svog mesta.
Aca Čiča nije jedini Mladić koji se „skriva" ispod Avale, jer u susednom mestu Zuce živi četrdesetšestogodišnji Branko Cvetić zvani Pufta, koji takođe liči na haškog begunca, samo što za razliku od Isailovića još nije privođen zbog toga. Branko je mesar, drži mesaru a komšije ga već odavno oslovljavaju sa: „Gde si, Mladiću".
I on je „lociran" kao dvojnik, „evidentiran" i pošto se malo kreće van seoskog atara Zuca, nije dolazio u nepriliku da bude hapšen i proveravan. I jedan i drugi „Mladić" se vajkaju da će „odahnuti" kad prođe „frka" s pravim Mladićem.
Ništa od novih izbora
Interes Demokratske stranke je da ova vlada opstane do kraja mandata, i uopšte ne razmišljamo o vanrednim parlamentarnim izborima, izjavio je u razgovoru za "Novosti" Oliver Dulić, funkcioner DS i ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje.
- Da je DS neozbiljna politička stranka koja gleda samo svoje uske partijske interese verovatno bismo išli na vanredne izbore, jer je tačno da predstavljamo najstabilniju i najjaču opciju koja uživa podršku od oko 40 odsto biračkog tela. Mogli bismo da iskoristimo i to što se opozicija nalazi u nezavidnoj situaciji, ne samo zbog raskola u SRS, nego i zbog krize identiteta koja je zahvatila "narodnjake", jer se pokazalo da se politika koju su zastupali proteklih godina ne bavi realnošću, nego mitovima. Ali, u DS niko ne razmišlja o vanrednim izborima, jer smatramo da bi to bilo veoma loše rešenje za državu.
- DS smatra da ova vlada ima ozbiljnu perspektivu i šansu da povuče Srbiju ka EU, da stabilizuje političku scenu, a opoziciji treba dati šansu da se u naredne četiri godine prestroji i da pokuša da sprovede svoju politiku posle sledećih izbora, u šta sumnjam.
Govoreći o spekulacijama da je DS spreman da sledeću vladu firmira sa SNS-om Tomislava Nikolića, Dulić kaže: "Verujem da će ova vladajuća koalicija u istom ili sličnom sastavu dobiti mandat da formira i buduću vladu. Ali, politička realnost u Srbiji nas obavezuje da počnemo da razmišljamo i o opcijama koje do juče nisu bile moguće i na lokalnom i na državnom nivou. Nadam se da će vreme koje dolazi najzad dovesti do toga da se sklone sve prepreke i zabrane i da će sve političke partije doći u odnos koji neće podrazumevati da neko sa nekim ne sme ili ne može".
"Te 2012. bićemo četiri godine stariji i mudriji da donesemo pravu odluku", dodao je Dulić.
Oliver Dulić smatra da bi opozicija povuče zahtev za raspravu o poverenju Vladi. "A, ukoliko ne povuče taj besmislen predlog, Vlada će imati većinu u parlamentu. Ta rasprava će biti bespotrebno gubljenje vremena zato što se pred parlamentom nalaze najvažniji zakoni koji su neophodni za dalji proces evropskih integracija. Inicijativa za smenu Vlade, nakon samo 100 dana, predstavlja samo još jednu opstrukciju opozicije."
- Nadam se da će se rešenje za Euleks naći na način kako je to zacrtala naša državna spoljna politika - da se preko SB UN i insistiranja na Rezoluciji 1244, neprimenjivanju Ahtisarijevog plana i statusnoj neutralnosti te misije, dođe do rekonfiguracije međunarodnog prisustva na Kosovu. U tim nastojanjima zajedno su Srbija, SB, generalni sekretar UN, EU i sve velike svetske sile, a na drugoj strani kosovska vlada. Zato je potpuno neverovatno da, u času kada Srbija ima neskrivenu podršku i Rusije, i Kine, i EU, neko pokreće pitanje poverenja Vladi.
Dinar nije spaslo 500 miliona evra
Dinar klizi u ambis! U ovom trenutku niko ne zna na kojoj bi se koti moglo zaustaviti slabljenje nacionalne monete. I još manje da li će država i na kojoj koti početi da ga brani. Evropska valuta svakodnevno "melje" dinar praveći dnevne skokove od 50 para do 1,30 dinara. Takav pad zasada ne uspeva da zaustavi ni Narodna banka Srbije svojim čestim intervencijama na deviznom tržištu.
U četvrtak je bilo izuzetno nemirno i u trgovini devizama među bankama. Tokom prepodneva, evro je dostigao 89,50 dinara, da bi posle ulaska NBS na međubankarsko devizno tržište sa 30 miliona evra, kurs bio spušten na 88,45 dinara.
Intervencija
Narodna banka i Vlada Srbije su se već izjasnile da nema nivoa deviznog kursa koji bi se branio. Ubuduće će njegova vrednost zavisiti od ponude i tražnje na tržištu. Guverner neće dozvoliti topljenje deviznih rezervi, iako je do sada potrošio 500 miliona evra za funkcionisanje deviznog tržišta. On se nada da je sadašnje, ovako žestoko jurišanje evra na dinar "posledica psihološke prirode i poremećaja ponude i tražnje, i da će se nacionalna valuta stabilizovati na srednji rok".
Narodna banka Srbije, tokom ove nedelje intervenisala je dva puta. U utorak je prodala 50 miliona evra i srednji devizni kurs je stao na 86,89 dinara. U četvrtak je, ponovo, zbog malog obima trgovine i velikih dnevnih oscilacija, iznela na tržište 30 miliona evra. Tokom novembra centralna banka je iz deviznih rezervi intervnisala sa 132 miliona evra, a u oktobru sa 269 miliona
evra.
Dnevni promet na međubankarskom deviznom tržištu je izuzetno mali u poslednjih mesec i po. U septembru je, na primer, iznosio oko 200 miliona evra, a nekim danima i iznad 300 miliona evra, dok se sada kreće između deset i 20 miliona evra.
- Došlo je do redukovanja priliva iz inostranstva, što je posledica svetske finansijske krize - kaže Goran Nikolić, ekonomista. - Osim toga, dobar deo deviza je završio u slamaricama, koje su građani podigli. Nizak promet na međubankarskom deviznom tržištu negativno utiče na našu valutu,a smanjenje kreditne aktivnosti posredno utiče na smanjenu ponudu deviza, što dovodi do podizanja kursa.
Domaća valuta beleži svakodnevni pad zato što i dalje imamo odliv kapitala iz Srbije. U takvoj situaciji raste tražnja za evrom, a dokle god tako bude, dinar će slabiti. Ekonomisti i pored toga što zvaničnici tvrde da neće braniti nijedan nivo kursa, ipak, veruju da će se to dogoditi, ali ne mogu da preciziraju koja bi to kota bila.
Čvrsta valuta
Stabilizacija dinara zavisi od toga koliko ćemo kao zemlja imati priliva čvrste valute - od stranih kredita, direktnih investicija, izvoza, a time i ponude na našem tržištu - smatra Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke. - Od razvoja na globalnom tržištu koje je pod uticajem kreditne krize i recesije u razvijenim ekonomijama, zavisiće i devizni kurs kod nas. U meri u kojoj globalna kreditna kriza popusti, odnosno u meri u kojoj razvijenije privrede uspeju da se izbore sa recesijom, toliko bi se smanjila averzija prema riziku, što bi za Srbiju značilo i veći priliv "čvrste" valute iz inostranstva, njenu veću ponudu na našem deviznom tržištu i stabilizaciju dinara.
Kako kaže Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke, kurs odražava aktuelni odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu. Ova bankarka kaže da je ovih dana povećana tražnja za devizama, jer je dospeo rok obračuna obavezne devizne rezerve, a usled tendencija privrede da do kraja godine likvidira što veći broj svojih obaveza prema inostranstvu. Ipak, u narednom periodu ne očekuje se preveliko odstupanje od trenutnog kursa.
Ovako visok nivo deviznog kursa građane pogađa tako što na osnovu toga rastu rate kredita sa valutnom klauzulom, a takvih je oko 90 odsto zajmova. Banke su, u četvrtak, za evro nudile od 84,97 do 85,85 dinara, a prodavale ga od 89,35 do čak 90,22 dinara.
Sramno ponašanje Lekarske komore
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević smatra da građani sa pravom očekuju od Lekarske komore da se izjasni o greškama i propustima lekara, bez obzira na to što Sud časti nije oformljen. Prosto, ministar upozorava lekare da je ćutanje i skrivanje iza formalnih razloga neprihvatljivo.
Milosavljević je zbog toga javno kritikovao lekare koji nisu hospitalizovali Svetlanu Vučković u Urgentnom centru jer se nisu oglasili ni Lekarska komora, Etički komitet Kliničkog centra Srbije, a ni Srpsko lekarsko društvo. On je rekao da je Lekarska komora mogla da imenuje petoro ljudi koji bi se pozabavili tim problemom i javno kazali da je lekar prekršio medicinsku etiku.
S druge strane, Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije, navodi da im Zakon o komorama ne daje takvo pravo.
- Taj zakon je ministar doneo 2005. godine i samim tim nama je to pravo i uskratio. Svaki put kada se nešto desi, ministar proziva Komoru. Sve i da hoćemo da se oglasimo, ne smemo - kaže dr Radosavljević.
Međutim, ministar zdravlja ističe da će uvek opominjati Komoru ako ne reaguje jer se to od nje očekuje. I građani to očekuju od lekarske struke.
- Ako je nije sramota, neka tako govori. Kako ona kao direktor Komore nije imala potrebu da kaže da ženu u komi nije trebalo da voze iz bolnice u bolnicu - ističe Milosavljević.
Međutim, Tatjana Radosavljević tvrdi da jedino ko može da se bavi ovim pitanjem jeste Sud časti. Sve ostale institucije nemaju to pravo, sve ostalo bilo bi kršenje zakona.
- Ono što možemo da uradimo jeste da slučaj pokrenemo po službenoj dužnosti kada se formira Sud - objašnjava Radosavljević.
Kada je reč o formiranju sudova časti, direktorka Komore je svojevremeno najavljivala da će se to dogoditi krajem januara ove godine. Ali, umesto da u februaru obelodani da je posao završen, dr Radosavljević je medijima poslala poziv na učešće u javnim tribinama povodom formiranja tog suda, navodeći da će te sesije trajati naredna tri meseca. Međutim, sud nije formiran ni tada.
Dečak ukrao „fiću" i poginuo
Toni Stojanovski (15 ) iz Smedereva poginuo je kada je ukradenim „fićom", u kojem je bio sa dvoje maloletnih drugova, sleteo s puta i udario u banderu.
Troje maloletnika je oko 22 sata u Rasadničkoj ulici ukralo automobil i posle vratolomne vožnje gradskim ulicama sletelo s puta i udarilo u stub javne rasvete u Venčačkoj ulici. „Fića" se nakon udara prevrnuo i naleteo na parkirana vozila.
- Čuli smo prasak i izleteli na ulicu. Prestravila sam se kada sam videla jadnu dečicu. Devojčica je zapomagala. Dečak koji je vozio je ispao iz auta. Odmah sam znala da je ono najstrašnije - kaže uznemirena žiteljka Venčačke ulice koja je pozvala Hitnu pomoć.
Tek tridesetak minuta posle nesreće, dok je uviđaj još trajao policija je u susednom dvorištu otkrila četrnaestogodišnjaka koji je verovatno pokušao da pobegne. N. M. je sa prelomom ključne kosti upućen na Institut za majku i dete u Beograd.
Trinaestogodišnja M. K. zadobila je lakše povrede. Toni Stojanovski je od siline udarca zadobio teške povrede od kojih je preminuo ubrzo posle prijema u bolnicu.
- Toni je dete razvedenih roditelja i živeo je sa majkom, bratom i sestrom. Samohrana majka se borila koliko je mogla da ih ishrani i namiri, da im bude sve potaman - kaže komšinica Stojanovskih koja je šokirana ovom tragedijom.
Početna strana
Web hosting
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
